TERANJE KOD PASA

Odgajivači često imaju probleme sa preciznim utvrđivanjem datuma za parenje. Savremena medicina čoveku daje skoro potpunu kontrolu i nad ovim segmentom života tako da je moguće u potpunosti izbeći neprijatna iznenađenja...

Kuja najčešće ima povećano lučenja luteinizirajućeg hormona [nadalje u tekstu LH] desetog dana [računajući od prvog dana kada je imala krvarenje], ovulira 12. dana [ovulacija je izbacivanje sazrelih neoplođenih jaja iz jajnika] i u idealnim uslovima postaje skotna 14. dana. Kuje se najčešće vode na parenje 14 dana po početku proestrusa, prvog stadijuma u reproduktivnom ciklusu pasa. Ovo je uobičajena praksa jer je primećeno da tih dana najveći broj kuja "diže rep" što je objašnjeno kao lateralna devijacija repa praćena povećanjem stidnice [vulve] ili jednostavno rečeno periodom teranja kada ženke dozvoljavaju mužjacima da "naskaču" i pare se. Fizičke promene koje ukazuju na početak ovulacije obuhvataju omekšavanje i uvećanje stidnice. Kasnije, kada je postalo uobičajeno da se parenje radi sigurnosti ponavlja ženka bi se uparila 12. i 14. dana, u slučaju dvostrukog ili 11, 13, i 15. u slučaju trostrukog parenja. Iako ovakav raspored i dalje odgovara svrsi postizanja optimalnog parenja i veličine okota kod prosečne kuje, isto pravilo ne važi za svaku kuju.

Radi se o tome da ovulacija ne počinje kod svake kuje 12 dana po početku proestrusa [prve faze reproduktivnog ciklusa kod pasa]. Neke mogu ovulirati i 5. ali čak i 25. dana i u tim slučajevima primena standardnog rasporeda dovodi do neuspešnog parenja. Ukoliko se ponašanje ženki prema mužjacima koristi kao glavni indikator za ovulaciju pa samim tim i kao glavni metod za određivanje rasporeda parenja zanemaruju se mnogi važni faktori. Neke ženke mogu imati "lažno teranje" [sa malo ili nimalo krvarenja] što otežava tačno utvrđivanje ovulacije, zatim mogu "dizati rep" i ponašati se kao da prihvataju mužjake tokom proestrusa, a mogu ostati nevoljne za parenje čak i u toku same ovulacije.

Razlike u simptomima i ponašanju tokom "teranja" uočene kod različitih kuja kao i činjenica da neuspešno parenje neminovno znači pauzu od najmanje 6 meseci do ponovnog pokušaja sasvim razumljivo vlasnike kuja dovode u nezavidnu situaciju. Povrh svega, ni citološka analiza koja može poslužiti za određivanje termina početka estrusa, sama po sebi nije pouzdana za prognoziranje ovulacije iz razloga što se povećanje lučenja LH koje prethodi ovulaciji može dogoditi 3 do 5 dana pre ili nakon početka estrusa. Zbog svega navedenog klinički test nivoa progesterona koji pouzdano predviđa ovulaciju kod kuja i služi za pravovremeno pravljenje rasporeda parenja koristi većina ozbiljnih odgajivača.
Test progesterona veoma precizno određuje ovulaciju. Ovaj test obuhvata periodični pregled vaginalnog sekreta [u periodu posle početka proestrusa] kao bi se pratilo uvećavanje vaginalnih epitelijalnih ćelija koje se dešava kao posledica povećanog nivoa hormona estrogena. Kada se, posmatrano kroz mikroskop, za nekih 60% uvećaju ćelije vaginalnog zida može se započeti testiranje. Uzimaju se uzorci krvi, ako je moguće svakog dana [ili svakog drugog dana] i sva krv ili serum [u zavisnosti od konkretnog testa koji se koristi] se dodaju na indikator koji je prethodno tretiran monoklonim antitelima koja su specifična za progesteron.

U poodmaklom proestrusu nivo estrogena pada a raste nivo LH. Nivo LH raste uporedo sa povećanjem nivoa progesterona, koji prelazi 1 ng/ml u toku istog dana. Sledi da detektovanje povećanog nivoa progesterona u serumu odgovara povećanju nivoa LH. Ove je veoma važan indikator iz razloga što ovulacija započinje dva dana pre povećanja nivoa LH. Nažalost, na našem tržištu još uvek nema "portabl" testova kao što je npr. ELISA [The serum progesterone enzyme-linked immunosorbent assay] koji proizvodi kompanija International Canine Genetics, divizija koncerna Symbiotics [Malvern, PA]. Ovaj komplet koristi promenu boje kao indikator povećanog progesterona u serumu kod kuja. U početnoj fazi proestrusa indikator pokazuje jarko plavu boju koja označava nizak nivo progesterona [između 0.0 i 1.0 ng/ml].

Za pouzdano određivanje povećanja nivoa LH uzima se prvo posvetljavanje boje na indikatoru [gledano u odnosu na referentnu plavu koja označava nizak nivo progesterona] do svetlo plave [oko 2.0 ng/ml]. Dva dana po početku ovulacije nivoi progesterona dalje rastu do 5.0 ng/ml [ili preko] u kom slučaju indikator pokazuje belu boju, potvrđujući ovulaciju. Iako različita proizvođači koriste različite metode i procedure, sistem na kome se zasnivaju je identičan i omogućava određivanje ovulacije. Ipak, ograničenja osetljivosti ovakvih testova mogu ponekad dovesti do pogrešnih pozitivnih ili negativnih rezultata. Do grešaka dolazi zabog toga što najveća nepreciznost u merenju progesterona u serumu nastaje u rasponu od 1.5 do 3 ng/ml progesterona, rasponu koncentracije važne za određivanje nivoa LH.

Veća preciznost u merenju važi za koncentracije veće od 5.0 ng/ml. Ponekad će test pokazati srednji nivo progesterona u jednom danu [ukazujući na povećanje LH] a samo dan kasnije nizak nivo. U ovom slučaju test je prvog dana pokazao pogrešne pozitivne rezultate jer kada nivo progesterona jednom počne da raste, prirodno je da ostane povećan i da nastavi da raste tokom ovulacije. Prema tome, kako bi smanjili mogućnost neuspešnog parenja zbog pogrešnih rezultata, dva uzastopna dana testiranja u kojima se oba puta izmere povećani nivoi progesterona predstavljaju meru na osnovu koje se može planirati ozbiljan raspored parenja. Takođe, nije lo[e obaviti i još jedno post-ovularno merenje na dan samog parenja kako bi se potvrdili povećani nivoi progesterona [5.0 ng/ml ili više] koji potvrđuju ovulaciju.

Alternativno, kompanija ICG takođe nudi i test ELISA LH koji funkcioniše po istom principu kao i ELISA za progesteron ali koji tačno utvrđuje nivo LH u serumu. Iako se za utvrđivanje ovulacije može koristiti i samo ELISA LH, najveće ograničenje ovog testa je relativno kratko vreme tokom koga je povećan nivo LH u serumu. Za razliku od koncentracije progesterona koja nastavlja da raste, LH dostiže maksimum u roku od 24 sata i tada brzo opada. Zbog toga, može se desiti da se propusti povećanje LH ako se merenje ne vrši uporno, svakog dana. Farmaceuti iz Synbiotics-a preporučuju kombinovano merenje sa testovima ELISA i ELISA LH, uz korišćenje drugog radi umanjivanja mogućnosti pogrešnih pozitivnih i negativnih rezultata koji se povremeno dešavaju pri korišćenju testa ELISA koji meri nivo progesterona. Na primer, prvi put kada ELISA pokaže povećanje nivoa progesterona u serumu, odgajivač može potvrditi povećanje LH ponovnim testiranjem seruma testom ELISA LH. Ako su oba testa pozitivna mogućnost greške se svodi na minimum.


Kada se utvrdi dan povećanja nivoa LH [nazovimo ga nultim danom], ovulacija će se dogoditi drugog dana. Brojčano najveće leglo će se dobiti ako se kuja bude parila dva dana posle ovulacije [četvrti dan posle povećanja nivoa LH]. Jedna oplodnja dva do tri dana posle ovulacije će dovesti do trudnoće kod zdrave kuje. Razlog zašto dolazi do optimalnog začeća dva dana je taj što, kada dođe do ovulacije, jajašca još nisu zrela [primarni oociti] i moraju proći kroz još dve meiotičke podele pre nego što budu spremna za oplodnju. Ove podele mogu trajati i po 48 do 72 sata. Kako normalna sperma [spermatozoa] mužjaka unesena prirodnom oplodnjom može živeti u reproduktivnom sistemu najmanje 5-6 dana, uspešno začeće se može dogoditi ako se kuja pari u periodu od dva dana pre ovulacije do 4 dana posle ovulacije.
Stvari kod nas još uvek nisu sjajne po pitanju ovakvih "kućnih" testova ali se polako popravljaju. Trenutno je moguće izvršiti gorenavedene testove u većini privatnih laboratorija u većim gradovima. Realno je očekivati da i naši farmaceuti počnu sa proizvodnjom ili barem uvozom ovakvih testova. Mnogobrojni odgajivači bili bi im više nego zahvalni za mogućnost ovakvog testiranja kod kuće.