female* zenka 31 day
female* zenka 31 day
female* zenka 31 day
male* muzjak 31 day
male* muzjak 31 day
ŠAR PEI
субота, 9. октобар 2010.
LEGLO Ely i Ares
female* zenka 31 day
female* zenka 31 dayfemale* zenka 31 daymale* muzjak 31 daymale* muzjak 31 day
недеља, 26. септембар 2010.
TERANJE KOD PASA
Odgajivači često imaju probleme sa preciznim utvrđivanjem datuma za parenje. Savremena medicina čoveku daje skoro potpunu kontrolu i nad ovim segmentom života tako da je moguće u potpunosti izbeći neprijatna iznenađenja...
Kuja najčešće ima povećano lučenja luteinizirajućeg hormona [nadalje u tekstu LH] desetog dana [računajući od prvog dana kada je imala krvarenje], ovulira 12. dana [ovulacija je izbacivanje sazrelih neoplođenih jaja iz jajnika] i u idealnim uslovima postaje skotna 14. dana. Kuje se najčešće vode na parenje 14 dana po početku proestrusa, prvog stadijuma u reproduktivnom ciklusu pasa. Ovo je uobičajena praksa jer je primećeno da tih dana najveći broj kuja "diže rep" što je objašnjeno kao lateralna devijacija repa praćena povećanjem stidnice [vulve] ili jednostavno rečeno periodom teranja kada ženke dozvoljavaju mužjacima da "naskaču" i pare se. Fizičke promene koje ukazuju na početak ovulacije obuhvataju omekšavanje i uvećanje stidnice. Kasnije, kada je postalo uobičajeno da se parenje radi sigurnosti ponavlja ženka bi se uparila 12. i 14. dana, u slučaju dvostrukog ili 11, 13, i 15. u slučaju trostrukog parenja. Iako ovakav raspored i dalje odgovara svrsi postizanja optimalnog parenja i veličine okota kod prosečne kuje, isto pravilo ne važi za svaku kuju.
Radi se o tome da ovulacija ne počinje kod svake kuje 12 dana po početku proestrusa [prve faze reproduktivnog ciklusa kod pasa]. Neke mogu ovulirati i 5. ali čak i 25. dana i u tim slučajevima primena standardnog rasporeda dovodi do neuspešnog parenja. Ukoliko se ponašanje ženki prema mužjacima koristi kao glavni indikator za ovulaciju pa samim tim i kao glavni metod za određivanje rasporeda parenja zanemaruju se mnogi važni faktori. Neke ženke mogu imati "lažno teranje" [sa malo ili nimalo krvarenja] što otežava tačno utvrđivanje ovulacije, zatim mogu "dizati rep" i ponašati se kao da prihvataju mužjake tokom proestrusa, a mogu ostati nevoljne za parenje čak i u toku same ovulacije.
Razlike u simptomima i ponašanju tokom "teranja" uočene kod različitih kuja kao i činjenica da neuspešno parenje neminovno znači pauzu od najmanje 6 meseci do ponovnog pokušaja sasvim razumljivo vlasnike kuja dovode u nezavidnu situaciju. Povrh svega, ni citološka analiza koja može poslužiti za određivanje termina početka estrusa, sama po sebi nije pouzdana za prognoziranje ovulacije iz razloga što se povećanje lučenja LH koje prethodi ovulaciji može dogoditi 3 do 5 dana pre ili nakon početka estrusa. Zbog svega navedenog klinički test nivoa progesterona koji pouzdano predviđa ovulaciju kod kuja i služi za pravovremeno pravljenje rasporeda parenja koristi većina ozbiljnih odgajivača.
Test progesterona veoma precizno određuje ovulaciju. Ovaj test obuhvata periodični pregled vaginalnog sekreta [u periodu posle početka proestrusa] kao bi se pratilo uvećavanje vaginalnih epitelijalnih ćelija koje se dešava kao posledica povećanog nivoa hormona estrogena. Kada se, posmatrano kroz mikroskop, za nekih 60% uvećaju ćelije vaginalnog zida može se započeti testiranje. Uzimaju se uzorci krvi, ako je moguće svakog dana [ili svakog drugog dana] i sva krv ili serum [u zavisnosti od konkretnog testa koji se koristi] se dodaju na indikator koji je prethodno tretiran monoklonim antitelima koja su specifična za progesteron.
U poodmaklom proestrusu nivo estrogena pada a raste nivo LH. Nivo LH raste uporedo sa povećanjem nivoa progesterona, koji prelazi 1 ng/ml u toku istog dana. Sledi da detektovanje povećanog nivoa progesterona u serumu odgovara povećanju nivoa LH. Ove je veoma važan indikator iz razloga što ovulacija započinje dva dana pre povećanja nivoa LH. Nažalost, na našem tržištu još uvek nema "portabl" testova kao što je npr. ELISA [The serum progesterone enzyme-linked immunosorbent assay] koji proizvodi kompanija International Canine Genetics, divizija koncerna Symbiotics [Malvern, PA]. Ovaj komplet koristi promenu boje kao indikator povećanog progesterona u serumu kod kuja. U početnoj fazi proestrusa indikator pokazuje jarko plavu boju koja označava nizak nivo progesterona [između 0.0 i 1.0 ng/ml].
Za pouzdano određivanje povećanja nivoa LH uzima se prvo posvetljavanje boje na indikatoru [gledano u odnosu na referentnu plavu koja označava nizak nivo progesterona] do svetlo plave [oko 2.0 ng/ml]. Dva dana po početku ovulacije nivoi progesterona dalje rastu do 5.0 ng/ml [ili preko] u kom slučaju indikator pokazuje belu boju, potvrđujući ovulaciju. Iako različita proizvođači koriste različite metode i procedure, sistem na kome se zasnivaju je identičan i omogućava određivanje ovulacije. Ipak, ograničenja osetljivosti ovakvih testova mogu ponekad dovesti do pogrešnih pozitivnih ili negativnih rezultata. Do grešaka dolazi zabog toga što najveća nepreciznost u merenju progesterona u serumu nastaje u rasponu od 1.5 do 3 ng/ml progesterona, rasponu koncentracije važne za određivanje nivoa LH.
Veća preciznost u merenju važi za koncentracije veće od 5.0 ng/ml. Ponekad će test pokazati srednji nivo progesterona u jednom danu [ukazujući na povećanje LH] a samo dan kasnije nizak nivo. U ovom slučaju test je prvog dana pokazao pogrešne pozitivne rezultate jer kada nivo progesterona jednom počne da raste, prirodno je da ostane povećan i da nastavi da raste tokom ovulacije. Prema tome, kako bi smanjili mogućnost neuspešnog parenja zbog pogrešnih rezultata, dva uzastopna dana testiranja u kojima se oba puta izmere povećani nivoi progesterona predstavljaju meru na osnovu koje se može planirati ozbiljan raspored parenja. Takođe, nije lo[e obaviti i još jedno post-ovularno merenje na dan samog parenja kako bi se potvrdili povećani nivoi progesterona [5.0 ng/ml ili više] koji potvrđuju ovulaciju.
Alternativno, kompanija ICG takođe nudi i test ELISA LH koji funkcioniše po istom principu kao i ELISA za progesteron ali koji tačno utvrđuje nivo LH u serumu. Iako se za utvrđivanje ovulacije može koristiti i samo ELISA LH, najveće ograničenje ovog testa je relativno kratko vreme tokom koga je povećan nivo LH u serumu. Za razliku od koncentracije progesterona koja nastavlja da raste, LH dostiže maksimum u roku od 24 sata i tada brzo opada. Zbog toga, može se desiti da se propusti povećanje LH ako se merenje ne vrši uporno, svakog dana. Farmaceuti iz Synbiotics-a preporučuju kombinovano merenje sa testovima ELISA i ELISA LH, uz korišćenje drugog radi umanjivanja mogućnosti pogrešnih pozitivnih i negativnih rezultata koji se povremeno dešavaju pri korišćenju testa ELISA koji meri nivo progesterona. Na primer, prvi put kada ELISA pokaže povećanje nivoa progesterona u serumu, odgajivač može potvrditi povećanje LH ponovnim testiranjem seruma testom ELISA LH. Ako su oba testa pozitivna mogućnost greške se svodi na minimum.
Kada se utvrdi dan povećanja nivoa LH [nazovimo ga nultim danom], ovulacija će se dogoditi drugog dana. Brojčano najveće leglo će se dobiti ako se kuja bude parila dva dana posle ovulacije [četvrti dan posle povećanja nivoa LH]. Jedna oplodnja dva do tri dana posle ovulacije će dovesti do trudnoće kod zdrave kuje. Razlog zašto dolazi do optimalnog začeća dva dana je taj što, kada dođe do ovulacije, jajašca još nisu zrela [primarni oociti] i moraju proći kroz još dve meiotičke podele pre nego što budu spremna za oplodnju. Ove podele mogu trajati i po 48 do 72 sata. Kako normalna sperma [spermatozoa] mužjaka unesena prirodnom oplodnjom može živeti u reproduktivnom sistemu najmanje 5-6 dana, uspešno začeće se može dogoditi ako se kuja pari u periodu od dva dana pre ovulacije do 4 dana posle ovulacije.
Stvari kod nas još uvek nisu sjajne po pitanju ovakvih "kućnih" testova ali se polako popravljaju. Trenutno je moguće izvršiti gorenavedene testove u većini privatnih laboratorija u većim gradovima. Realno je očekivati da i naši farmaceuti počnu sa proizvodnjom ili barem uvozom ovakvih testova. Mnogobrojni odgajivači bili bi im više nego zahvalni za mogućnost ovakvog testiranja kod kuće.
Kuja najčešće ima povećano lučenja luteinizirajućeg hormona [nadalje u tekstu LH] desetog dana [računajući od prvog dana kada je imala krvarenje], ovulira 12. dana [ovulacija je izbacivanje sazrelih neoplođenih jaja iz jajnika] i u idealnim uslovima postaje skotna 14. dana. Kuje se najčešće vode na parenje 14 dana po početku proestrusa, prvog stadijuma u reproduktivnom ciklusu pasa. Ovo je uobičajena praksa jer je primećeno da tih dana najveći broj kuja "diže rep" što je objašnjeno kao lateralna devijacija repa praćena povećanjem stidnice [vulve] ili jednostavno rečeno periodom teranja kada ženke dozvoljavaju mužjacima da "naskaču" i pare se. Fizičke promene koje ukazuju na početak ovulacije obuhvataju omekšavanje i uvećanje stidnice. Kasnije, kada je postalo uobičajeno da se parenje radi sigurnosti ponavlja ženka bi se uparila 12. i 14. dana, u slučaju dvostrukog ili 11, 13, i 15. u slučaju trostrukog parenja. Iako ovakav raspored i dalje odgovara svrsi postizanja optimalnog parenja i veličine okota kod prosečne kuje, isto pravilo ne važi za svaku kuju.
Radi se o tome da ovulacija ne počinje kod svake kuje 12 dana po početku proestrusa [prve faze reproduktivnog ciklusa kod pasa]. Neke mogu ovulirati i 5. ali čak i 25. dana i u tim slučajevima primena standardnog rasporeda dovodi do neuspešnog parenja. Ukoliko se ponašanje ženki prema mužjacima koristi kao glavni indikator za ovulaciju pa samim tim i kao glavni metod za određivanje rasporeda parenja zanemaruju se mnogi važni faktori. Neke ženke mogu imati "lažno teranje" [sa malo ili nimalo krvarenja] što otežava tačno utvrđivanje ovulacije, zatim mogu "dizati rep" i ponašati se kao da prihvataju mužjake tokom proestrusa, a mogu ostati nevoljne za parenje čak i u toku same ovulacije.
Razlike u simptomima i ponašanju tokom "teranja" uočene kod različitih kuja kao i činjenica da neuspešno parenje neminovno znači pauzu od najmanje 6 meseci do ponovnog pokušaja sasvim razumljivo vlasnike kuja dovode u nezavidnu situaciju. Povrh svega, ni citološka analiza koja može poslužiti za određivanje termina početka estrusa, sama po sebi nije pouzdana za prognoziranje ovulacije iz razloga što se povećanje lučenja LH koje prethodi ovulaciji može dogoditi 3 do 5 dana pre ili nakon početka estrusa. Zbog svega navedenog klinički test nivoa progesterona koji pouzdano predviđa ovulaciju kod kuja i služi za pravovremeno pravljenje rasporeda parenja koristi većina ozbiljnih odgajivača.
Test progesterona veoma precizno određuje ovulaciju. Ovaj test obuhvata periodični pregled vaginalnog sekreta [u periodu posle početka proestrusa] kao bi se pratilo uvećavanje vaginalnih epitelijalnih ćelija koje se dešava kao posledica povećanog nivoa hormona estrogena. Kada se, posmatrano kroz mikroskop, za nekih 60% uvećaju ćelije vaginalnog zida može se započeti testiranje. Uzimaju se uzorci krvi, ako je moguće svakog dana [ili svakog drugog dana] i sva krv ili serum [u zavisnosti od konkretnog testa koji se koristi] se dodaju na indikator koji je prethodno tretiran monoklonim antitelima koja su specifična za progesteron.
U poodmaklom proestrusu nivo estrogena pada a raste nivo LH. Nivo LH raste uporedo sa povećanjem nivoa progesterona, koji prelazi 1 ng/ml u toku istog dana. Sledi da detektovanje povećanog nivoa progesterona u serumu odgovara povećanju nivoa LH. Ove je veoma važan indikator iz razloga što ovulacija započinje dva dana pre povećanja nivoa LH. Nažalost, na našem tržištu još uvek nema "portabl" testova kao što je npr. ELISA [The serum progesterone enzyme-linked immunosorbent assay] koji proizvodi kompanija International Canine Genetics, divizija koncerna Symbiotics [Malvern, PA]. Ovaj komplet koristi promenu boje kao indikator povećanog progesterona u serumu kod kuja. U početnoj fazi proestrusa indikator pokazuje jarko plavu boju koja označava nizak nivo progesterona [između 0.0 i 1.0 ng/ml].
Za pouzdano određivanje povećanja nivoa LH uzima se prvo posvetljavanje boje na indikatoru [gledano u odnosu na referentnu plavu koja označava nizak nivo progesterona] do svetlo plave [oko 2.0 ng/ml]. Dva dana po početku ovulacije nivoi progesterona dalje rastu do 5.0 ng/ml [ili preko] u kom slučaju indikator pokazuje belu boju, potvrđujući ovulaciju. Iako različita proizvođači koriste različite metode i procedure, sistem na kome se zasnivaju je identičan i omogućava određivanje ovulacije. Ipak, ograničenja osetljivosti ovakvih testova mogu ponekad dovesti do pogrešnih pozitivnih ili negativnih rezultata. Do grešaka dolazi zabog toga što najveća nepreciznost u merenju progesterona u serumu nastaje u rasponu od 1.5 do 3 ng/ml progesterona, rasponu koncentracije važne za određivanje nivoa LH.
Veća preciznost u merenju važi za koncentracije veće od 5.0 ng/ml. Ponekad će test pokazati srednji nivo progesterona u jednom danu [ukazujući na povećanje LH] a samo dan kasnije nizak nivo. U ovom slučaju test je prvog dana pokazao pogrešne pozitivne rezultate jer kada nivo progesterona jednom počne da raste, prirodno je da ostane povećan i da nastavi da raste tokom ovulacije. Prema tome, kako bi smanjili mogućnost neuspešnog parenja zbog pogrešnih rezultata, dva uzastopna dana testiranja u kojima se oba puta izmere povećani nivoi progesterona predstavljaju meru na osnovu koje se može planirati ozbiljan raspored parenja. Takođe, nije lo[e obaviti i još jedno post-ovularno merenje na dan samog parenja kako bi se potvrdili povećani nivoi progesterona [5.0 ng/ml ili više] koji potvrđuju ovulaciju.
Alternativno, kompanija ICG takođe nudi i test ELISA LH koji funkcioniše po istom principu kao i ELISA za progesteron ali koji tačno utvrđuje nivo LH u serumu. Iako se za utvrđivanje ovulacije može koristiti i samo ELISA LH, najveće ograničenje ovog testa je relativno kratko vreme tokom koga je povećan nivo LH u serumu. Za razliku od koncentracije progesterona koja nastavlja da raste, LH dostiže maksimum u roku od 24 sata i tada brzo opada. Zbog toga, može se desiti da se propusti povećanje LH ako se merenje ne vrši uporno, svakog dana. Farmaceuti iz Synbiotics-a preporučuju kombinovano merenje sa testovima ELISA i ELISA LH, uz korišćenje drugog radi umanjivanja mogućnosti pogrešnih pozitivnih i negativnih rezultata koji se povremeno dešavaju pri korišćenju testa ELISA koji meri nivo progesterona. Na primer, prvi put kada ELISA pokaže povećanje nivoa progesterona u serumu, odgajivač može potvrditi povećanje LH ponovnim testiranjem seruma testom ELISA LH. Ako su oba testa pozitivna mogućnost greške se svodi na minimum.
Kada se utvrdi dan povećanja nivoa LH [nazovimo ga nultim danom], ovulacija će se dogoditi drugog dana. Brojčano najveće leglo će se dobiti ako se kuja bude parila dva dana posle ovulacije [četvrti dan posle povećanja nivoa LH]. Jedna oplodnja dva do tri dana posle ovulacije će dovesti do trudnoće kod zdrave kuje. Razlog zašto dolazi do optimalnog začeća dva dana je taj što, kada dođe do ovulacije, jajašca još nisu zrela [primarni oociti] i moraju proći kroz još dve meiotičke podele pre nego što budu spremna za oplodnju. Ove podele mogu trajati i po 48 do 72 sata. Kako normalna sperma [spermatozoa] mužjaka unesena prirodnom oplodnjom može živeti u reproduktivnom sistemu najmanje 5-6 dana, uspešno začeće se može dogoditi ako se kuja pari u periodu od dva dana pre ovulacije do 4 dana posle ovulacije.
Stvari kod nas još uvek nisu sjajne po pitanju ovakvih "kućnih" testova ali se polako popravljaju. Trenutno je moguće izvršiti gorenavedene testove u većini privatnih laboratorija u većim gradovima. Realno je očekivati da i naši farmaceuti počnu sa proizvodnjom ili barem uvozom ovakvih testova. Mnogobrojni odgajivači bili bi im više nego zahvalni za mogućnost ovakvog testiranja kod kuće.
NAJČEŠĆE POSTAVLJENA PITANJA
Kakav je čuvar?
Premda se o poreklu ove rase ne zna mnogo, smatra se da je šar–pej stolećima postojao u južnom delu Kine. U svojoj domovini je imao ulogu svestranog čovekovog pomoćnika, sposobnog da učestvuje u lovu, čuva i štiti stoku i ukućane. U današnje vreme, šar–pej važi za zanimljivog, čistog i inteligentnog kućnog ljubimca. Najvažnija karakterna osobina šar–peja je izuzetno snažna ličnost koja zahteva ranu socijalizaciju i odlučno postupanje. Ipak njegova odanost prema vlasniku nikada ne dolazi u pitanje. Samostalan, oprezan i ponosan, ume da bude neprijatan sa onima koje ne poznaje i definitivno ne spada u pse koji "vole svakog". Pažljiv i veran, ovaj pas je odličan čuvar jer ume da se postavi zaštitnički, a da pri tome ne bude agresivan. On traži poštovanje – i zna kako da ga stekne.
kada je nastala rasa?
Neuobičajen izgled šar-peja, sa karakterističnim kožnim naborima, malim ušima i tamno pigmentiranim jezikom predstavlja rezultat vekovima duge selekcije. Sama činjenica da se počeci ove rase vezuju za vreme dinastije Han (od 206. godine p.n.e. do 220 godine nove ere) ukazuje na to da je za usavršavanje bilo više nego dovoljno vremena. U to doba šar pej, ili neki od njegovih predaka je korišćen kao pas za borbu. Selekcija je bila usmerena ka dobijanju pasa sa labavom, debelom kožom, obraslom tvrdom, oštrom dlakom. Bogati kožni nabori štite telo, a velik, opušten podvaljak čuva vrat. Još jedan koristan odbrambeni mehanizam je izraz šar–peja, njegovo naborano lice zbunjuje druge pse, koji nisu u stanju da protumače gestove i predvide reakcije pripadnika ove rase. Ako se tome doda specifičan miris, naročito štenadi, jasno je zašto se psi koji se sa njim sretnu obično nađu u čudu i pokušavaju da izbegnu sukob.
kakva mu je narav?
Šar-pej je kineska rasa i ima specifičnu narav istočnjaka – ljubitelji kažu da je to pas samo jednog vlasnika. Ovo ne znači da se ne druži sa ostalim članovima porodice – on uživa u vremenu provedenom sa ljudima, naročito u igri sa decom.
Ovaj pas se veoma dobro adaptira na sve uslove života. Retko laje, obično da bi javio da se nešto dešava i bez problema podnosi samoću. Stav prema strancima naizgled varira od nezainteresovanog do prijateljskog, ali u svakom trenutku ostaje budan, na oprezu i spreman da interveniše ako se za to ukaže potreba. Reaguje izuzetno brzo, bez straha i razmišljanja o posledicama, sa iznenađujućom žestinom. Veoma je inteligentan, pa je obuci potrebno pristupiti sa posebnom pažnjom. Grubost se ne preporučuje, opomena podizanjem tona je najčešće dovoljna. Kada se upozna sa pridošlicom, jednostavno prestane da ga primećuje. Pas koji se još kao štene stalno sretao sa drugim psima različitog uzrasta obično ne pravi probleme. Šar-pej je odvažan čuvar svoje teritorije i obično ne dozvoljava pristup jedinkama istog pola. Ne traži borbu, ali je i ne izbegava – na provokacije odgovara burno i dugo je pamti. Veličina suparnika mu nije važna, pošto je izuzetno hrabar i nosi u sebi nasleđe drevnog borca. Pravilno odgojen, predstavlja osećajnog, odanog i pouzdanog prijatelja i zaštitnika.
koje su mu karakteristike?
Premda postoje dve linije koje se ističu – kineska, sa višim, vitkijim i bržim psima, čije su bore manje izražene, koža opuštenija a njuška duža i – američka, u kojoj su psi manji, teži i deblji, kožni nabori naglašeniji, njuška zdepastija a dlaka nešto duža, iskustvo pokazuje da se najbolji psi dobijaju ukrštanjem primeraka iz američke i kineske linije. Šar-pej mora da bude snažan, kompaktan i kvadratičan sa proporcionalnom, nevelikom glavom na kojoj se ističu bore na čelu. Ovi kožni nabori su veoma značajni jer su tipična rasna odlika. Njuška je velika, široka, srednje dužine, a nos tamno pigmentiran, po mogućstvu crn (premda se kod pasa svetle dlake dozvoljava svetlija boja). Jezik i desni su crno – plavi. Vilice su snažne, usne debele i mesnate, a zubalo kompletno i makazasto. Oči su srednje veličine i što tamnije, a uši male, trouglaste, i lako zaobljene na vrhovima. Štenad šar-peja se rađa bez bora, bez pigmentacije i sa pravim repom. Dok rastu, počinje proces pigmentacije, rep se zavrće a bore postaju sve izraženije. U uzrastu od četiri meseca kožni nabori su najbrojniji i najnaglašeniji – tada postepeno počinju da se poravnavaju, da bi se kod odraslih primeraka sveli na bore na glavi, grebenu i podvaljak.
kako se neguju?
Mišljenje laika da se u kožnim naborima šar–peja stvaraju rane ili čirevi nema realnu osnovu, budući da bore nisu fiksne, nabori se pomeraju a koža se sasvim normalno provetrava i čisti. Dlaka ovih pasa ne zahteva nikakvu posebnu negu. Treba voditi računa o tome da se ne pretera sa kupanjem. Prečesta kupanja mogu da dovedu do stvaranje prevelike količine masti, pa ne samo da se miris psa pojaćava, već često dolazi do začepljenja pora. Iskustvo je pokazalo da je najbolji način čišćenja psa rastvorom vode i jabukovog sirćeta u razmeri 3:1. Budući da su otvori spoljašnjih ušnih kanala kod šar-peja prekrivani ušnim školjkama, preporučljivo je redovno čišćenje ušiju da bi se izbegle infekcije.
problemi u odgoju?
Od urođenih mana koje se sreću kod šar-peja najčešći je prognatizam (nenormalna izduženost jedne od vilica). Najsigurniji način za otkrivanje ovog defekta je pregled roditelja. Budući da je reč o naslednom poremećaju, potomci pasa sa prognatizmom će ga takođe imati. Sledeći široko rasprostranjen problem je nedostatak prvog premolara (prekutnjaka), koja sa sobom povlači diskfalifikaciju i takođe je nasledan. Nešto ređa loša osobina je zatvaranje donje usne preko zuba, što onemogućuje pravilan zagrižaj. Uglavnom je povezano sa prognatizmom, zbog čega je potrebno videti roditelje. Pojava entropijuma – uvrnutog očnog kapka, tako da trepavice neprestano dodiruju i povređuju vežnjaču nije retka kod šar peja. Posledica ovog naslednog poremećaja je keratitis (zapaljenje rožnjače). Entropijum se često javlja u američkoj liniji šar-peja, a problem se rešava jednostavnom i brzom hirurškom intervencijom koju treba obaviti što pre. Ovaj problem se može ispoljiti na jednom ili oba oka i na oba kapka (premda se češće javlja na gornjem).
кoje linije postoje?
Mada je šar-pej drevna kineska pasmina, zlatno doba je doživeo u Americi. Uzgoj u različitim delovima sveta je rezultirao nastankom dve linije – kineske i američke, mada iskustvo pokazuje da se najbolja štenad dobija ukrštanjem pasa različitih linija.Većina drugih pasa je podeljena po boji, veličini ili dužini dlake. Kod šar-peja to nije slučaj. Ako je prvak razreda mladih iz kineske linije, pobednik u razredu zrelih iz američke, a prvak rase proizvod ukrštanja, jasno je šta je po sredi. Verovatno će u budućnosti doći do podele ove rase, pošto su razlike između kineske i američke linije šar-peja veoma velike, kako u izgledu tako i u naravi.
Premda se o poreklu ove rase ne zna mnogo, smatra se da je šar–pej stolećima postojao u južnom delu Kine. U svojoj domovini je imao ulogu svestranog čovekovog pomoćnika, sposobnog da učestvuje u lovu, čuva i štiti stoku i ukućane. U današnje vreme, šar–pej važi za zanimljivog, čistog i inteligentnog kućnog ljubimca. Najvažnija karakterna osobina šar–peja je izuzetno snažna ličnost koja zahteva ranu socijalizaciju i odlučno postupanje. Ipak njegova odanost prema vlasniku nikada ne dolazi u pitanje. Samostalan, oprezan i ponosan, ume da bude neprijatan sa onima koje ne poznaje i definitivno ne spada u pse koji "vole svakog". Pažljiv i veran, ovaj pas je odličan čuvar jer ume da se postavi zaštitnički, a da pri tome ne bude agresivan. On traži poštovanje – i zna kako da ga stekne.
kada je nastala rasa?
Neuobičajen izgled šar-peja, sa karakterističnim kožnim naborima, malim ušima i tamno pigmentiranim jezikom predstavlja rezultat vekovima duge selekcije. Sama činjenica da se počeci ove rase vezuju za vreme dinastije Han (od 206. godine p.n.e. do 220 godine nove ere) ukazuje na to da je za usavršavanje bilo više nego dovoljno vremena. U to doba šar pej, ili neki od njegovih predaka je korišćen kao pas za borbu. Selekcija je bila usmerena ka dobijanju pasa sa labavom, debelom kožom, obraslom tvrdom, oštrom dlakom. Bogati kožni nabori štite telo, a velik, opušten podvaljak čuva vrat. Još jedan koristan odbrambeni mehanizam je izraz šar–peja, njegovo naborano lice zbunjuje druge pse, koji nisu u stanju da protumače gestove i predvide reakcije pripadnika ove rase. Ako se tome doda specifičan miris, naročito štenadi, jasno je zašto se psi koji se sa njim sretnu obično nađu u čudu i pokušavaju da izbegnu sukob.
kakva mu je narav?
Šar-pej je kineska rasa i ima specifičnu narav istočnjaka – ljubitelji kažu da je to pas samo jednog vlasnika. Ovo ne znači da se ne druži sa ostalim članovima porodice – on uživa u vremenu provedenom sa ljudima, naročito u igri sa decom.
Ovaj pas se veoma dobro adaptira na sve uslove života. Retko laje, obično da bi javio da se nešto dešava i bez problema podnosi samoću. Stav prema strancima naizgled varira od nezainteresovanog do prijateljskog, ali u svakom trenutku ostaje budan, na oprezu i spreman da interveniše ako se za to ukaže potreba. Reaguje izuzetno brzo, bez straha i razmišljanja o posledicama, sa iznenađujućom žestinom. Veoma je inteligentan, pa je obuci potrebno pristupiti sa posebnom pažnjom. Grubost se ne preporučuje, opomena podizanjem tona je najčešće dovoljna. Kada se upozna sa pridošlicom, jednostavno prestane da ga primećuje. Pas koji se još kao štene stalno sretao sa drugim psima različitog uzrasta obično ne pravi probleme. Šar-pej je odvažan čuvar svoje teritorije i obično ne dozvoljava pristup jedinkama istog pola. Ne traži borbu, ali je i ne izbegava – na provokacije odgovara burno i dugo je pamti. Veličina suparnika mu nije važna, pošto je izuzetno hrabar i nosi u sebi nasleđe drevnog borca. Pravilno odgojen, predstavlja osećajnog, odanog i pouzdanog prijatelja i zaštitnika.
koje su mu karakteristike?
Premda postoje dve linije koje se ističu – kineska, sa višim, vitkijim i bržim psima, čije su bore manje izražene, koža opuštenija a njuška duža i – američka, u kojoj su psi manji, teži i deblji, kožni nabori naglašeniji, njuška zdepastija a dlaka nešto duža, iskustvo pokazuje da se najbolji psi dobijaju ukrštanjem primeraka iz američke i kineske linije. Šar-pej mora da bude snažan, kompaktan i kvadratičan sa proporcionalnom, nevelikom glavom na kojoj se ističu bore na čelu. Ovi kožni nabori su veoma značajni jer su tipična rasna odlika. Njuška je velika, široka, srednje dužine, a nos tamno pigmentiran, po mogućstvu crn (premda se kod pasa svetle dlake dozvoljava svetlija boja). Jezik i desni su crno – plavi. Vilice su snažne, usne debele i mesnate, a zubalo kompletno i makazasto. Oči su srednje veličine i što tamnije, a uši male, trouglaste, i lako zaobljene na vrhovima. Štenad šar-peja se rađa bez bora, bez pigmentacije i sa pravim repom. Dok rastu, počinje proces pigmentacije, rep se zavrće a bore postaju sve izraženije. U uzrastu od četiri meseca kožni nabori su najbrojniji i najnaglašeniji – tada postepeno počinju da se poravnavaju, da bi se kod odraslih primeraka sveli na bore na glavi, grebenu i podvaljak.
kako se neguju?
Mišljenje laika da se u kožnim naborima šar–peja stvaraju rane ili čirevi nema realnu osnovu, budući da bore nisu fiksne, nabori se pomeraju a koža se sasvim normalno provetrava i čisti. Dlaka ovih pasa ne zahteva nikakvu posebnu negu. Treba voditi računa o tome da se ne pretera sa kupanjem. Prečesta kupanja mogu da dovedu do stvaranje prevelike količine masti, pa ne samo da se miris psa pojaćava, već često dolazi do začepljenja pora. Iskustvo je pokazalo da je najbolji način čišćenja psa rastvorom vode i jabukovog sirćeta u razmeri 3:1. Budući da su otvori spoljašnjih ušnih kanala kod šar-peja prekrivani ušnim školjkama, preporučljivo je redovno čišćenje ušiju da bi se izbegle infekcije.
problemi u odgoju?
Od urođenih mana koje se sreću kod šar-peja najčešći je prognatizam (nenormalna izduženost jedne od vilica). Najsigurniji način za otkrivanje ovog defekta je pregled roditelja. Budući da je reč o naslednom poremećaju, potomci pasa sa prognatizmom će ga takođe imati. Sledeći široko rasprostranjen problem je nedostatak prvog premolara (prekutnjaka), koja sa sobom povlači diskfalifikaciju i takođe je nasledan. Nešto ređa loša osobina je zatvaranje donje usne preko zuba, što onemogućuje pravilan zagrižaj. Uglavnom je povezano sa prognatizmom, zbog čega je potrebno videti roditelje. Pojava entropijuma – uvrnutog očnog kapka, tako da trepavice neprestano dodiruju i povređuju vežnjaču nije retka kod šar peja. Posledica ovog naslednog poremećaja je keratitis (zapaljenje rožnjače). Entropijum se često javlja u američkoj liniji šar-peja, a problem se rešava jednostavnom i brzom hirurškom intervencijom koju treba obaviti što pre. Ovaj problem se može ispoljiti na jednom ili oba oka i na oba kapka (premda se češće javlja na gornjem).
кoje linije postoje?
Mada je šar-pej drevna kineska pasmina, zlatno doba je doživeo u Americi. Uzgoj u različitim delovima sveta je rezultirao nastankom dve linije – kineske i američke, mada iskustvo pokazuje da se najbolja štenad dobija ukrštanjem pasa različitih linija.Većina drugih pasa je podeljena po boji, veličini ili dužini dlake. Kod šar-peja to nije slučaj. Ako je prvak razreda mladih iz kineske linije, pobednik u razredu zrelih iz američke, a prvak rase proizvod ukrštanja, jasno je šta je po sredi. Verovatno će u budućnosti doći do podele ove rase, pošto su razlike između kineske i američke linije šar-peja veoma velike, kako u izgledu tako i u naravi.
ŠAR-PEJ STANDARD BR. 309 - Kina / Hong Kong
Istorijat: Šar pej, kineski lovni pas i pas čuvar, poznat je u Kini poslednjih 200 godina. Rasa vodi poreklo iz regiona blizu Guangzhou (Kanton) zvan Dialack. U prvoj polovini 1960. postojao je zadovoljavajući broj tradicionalnog tipa šar peja u Hong Kongu. Njih je uglavnom odgajila radnička klasa Kineza i koristila ih za borbu. U kasnijem periodu organizatori borbi su se složili da se odreknu njihovih borbenih aktivnosti i počeli da izlažu pse na izložbama. Sedamdesetih godina pojedini trgovci psima su započeli ukrštanje i prirodnu produkciju "teško naboranog". Hong Kong je prvo i jedino mesto odakle je šar pej počeo da se vodenim putem prevozi u ostale delove sveta, zato Hong Konški kinološki Savez želi da zaštiti i promoviše ovu rasu.
Ova rasa postoji u Kini već vekovima. Pre više od 2000 godina Shar Pei-e su držali farmeri u selima južnih provincija koje su se graničile sa Junžim Kineskim Morem. Iako je Shar Pei uglavnom služio kao čuvar kuće i imanja svoga vlasnika, oni su takođe korišćeni kao čuvari stoke od kradljivaca i kao lovci na divljač poput veprova. Selektivno odgajani radi svoje inteligencije, snage i ratnički mrkog pogleda (meni je taj pogled sladak i blag), pojava Shar Pei pomagala je i u proterivanju lopova protiv kojih su farmeri bili u večitom ratu. Selo Dai Lek, u južnoj kineskoj Kwantung provinciji bilo je nekada poznato kao kockarski raj. Klađenje u borbama pasa bilo je popularni način traćenja vremena, a Shar Pei postao je favorit u kladionicama. Iako su imali snagu, izdržljivost, otpornost i odlučnost, davan im je alkohol i drugi stimulansi pre borbi. Na sreću po ovu rasu, neke pristalice borbi pasa doneli su sa zapada mastiffe, bulldoge i druge slične rase. Ovi psi korišteni su zbog izopačenog temperamenta i da bi ukrštanjem kao produkt dobili veće, jače i agresivnije pse. Prirodni Shar Pei vise nije bio interesantan u borbama. Kako više nije bilo potražnje za njim, ova rasa je zanemarena što je rezultiralo da je broj Shar Pei-a bio u naglom opadanju. Komunistički režim u Kini zadao je gotovo poslednji udarac ovoj rasi kada je nametnuo ogromne poreze na pse 1940. godine. Samo ekstremno bogati ljudi mogli su sebi priuštiti pseće društvo. Psi su bili deklarisani kao dekadentni, buroazijski luksuz, a odgoj pasa postao je zabranjen. Kao rezultat ovih pritisaka, desilo se da je u 1950-tim ostalo samo nekoliko primeraka Shar Peia dinastije Han. Odgajivači i ljubitelji životinja u Makau i Hong Kongu bili su u stanju spasiti i zaštititi tek nekoliko slučajnih primeraka, no rasa je bila na rubu izumiranja. Koliko blizu su bili ovi psi da izgube borbu za opstanak, objavljeno je u časopisu "Dogs" maja 1971. godine. Ovaj broj imao je članak o retkim rasama uključujuci i sliku Shar Pei-a opisanog sa: "verovatno poslednji primerak rase". Članak je bio vrlo blizu istini i da ovaj list nije slučajno pao u ruke gospodina Matgo Law-a u Hong Kongu, Shar Pei bi bio zauvek izgubljen. Matgo Law, mladi, energivni Hong Kongški odgajivač pasa posedovao je nekoliko Shar Pei-a. On i gospodin Chung Ching, drugi odgajivač, vec su gajili u sebi ideju o operaciji spašavanja ove rase. Oni su se plašili da bi Hong Kong jednog dana mogao postati deo Narodne Republike Kine, i da bi operacija uništavanja pasa mogla biti ponovljena u Hong Kongu. Sve je izgledalo beznadežno, dok gospodinu Law-u, čitajući članak iz časopisa "Dogs" nije sinula ideja. Sa tipičnim Hong Kongškim smislom za inteligentno planiranje i još bolju izvedbu, Matgo Law napisao je pismo i poslao ga Margaret Fansworth, editorki časopisa "Dogs". U svom pismu Law je opisao njihove planove i dodao slike nekoliko Shar Pei-a koje su oni bili u mogućnosti spasiti. Završio je pismo vapajem za pomoć i saradnju od strane USA zainteresovanih ča. Publikacija ovog pisma u aprilu 1973. lansirala je Shar Pei-a daleko od izumiranja i mogućeg pomilovanja, prema zvezdama. Više od 200 pisama nestrpljivih budućih vlasnika pristiglo je na adresu časopisa, no samo mali broj srećnika dobio je štene par meseci posle objavljivanja članka. Matgo Law uspeo je pronaći još nekoliko pasa u Makau i Tajvanu, te su Američki entuzijasti počeli dobivati štence od njega. U roku od nekoliko godina Shar Pei je mogao zaboraviti na samrtni oproštaj. Odgajivačnice su postojale širom Amerike, a danas je ta rasa voljena i odgajana širom sveta. Kada su ga veterinari videli po prvi put, ocenjivali su ga kao divlje, egzotično stvorenje. Ako ni zbog čega drugog, a ono zbog interesa čitalaca, veterinarski časopisi objavljivali su nešto o njima u gotovo svakom broju, odajuči utisak na taj način da je ovo rasa sa mnogo problema sa zdravljem i ponašanjem. Bilo je interesantno pisati o nečemu novom, a ne ponavljati priče o istim rasama, kao godinama unazad. I na kraju još jedna zanimljivost, 1977. godine, Shar Pei je u Guinusovoj Knjizi Rekorda imao neslavno prvo mjesto kao najređa rasa pasa.
Opšti izgled: jak, kompaktan. Šar pej podrazumeva "peščanu kožu". Koža mora biti tvrda i rapava, dok dlaka mora biti kratka i četinjasta. Zbijen je i naboran svuda po telu u stadijumu šteneta. Kod zrelog psa jasni nabori su dopušteni samo oko čela i grebena.
Proporcije: Dužina tela od grudne kosti do sednih kvrga približno je jednaka visini grebena. Ženke mogu imati neznatno duže telo. Dužina njuške je približno jednaka dužini lobanje.
Temperament: Energičan i okretan. Smiren, nezavistan, odan i srdačan prema ljudima.
Glava
Lobanja: Velika je i okrugla u osnovi ali širokog i ravnog čela.
Nabori: Nabori na čelu moraju biti očigledni ali ne smeju zaklanjati oči. Kinezi opisuju glavu kao "Vu La Tau" misleći na "tikvast" oblik glave. Nabori na čelu imaju oblik oznaka koje liče na neke Kineske simbole dugovečnosti. To je bitno za rasu jer simboli dugovečnosti pojavljuju se samo u familiji velikih mačaka, kakve su tigrovi i lavovi. Kod pasa, samo kod rase mastifa.
Lični deo
Nos: Velik i širok. Poželjno crn, svetlije boje dozvoljene su kod svetlijih pasa.
Njuška: Srednje duga, široka u korenu, neznatno se sužava ka nosu.
Usta: Plavičasto crni jezik i desni su u prednosti. Ružičasti i prošarani pegama, dozvoljeni su samo kod svetlije obojenih pasa, kao na primer boje laneta ili krem.
Jake vilice: Oblik usta gledano s vrha trebao bi biti kao okruglast crep, poznat kao "Roof Tile Mouth" - crepolika usta, ili sa širokim vilicama u obliku žabljih usta, poznat kao "Toad Mouth" - žablja usta. Kod oba tipa treba postojati jak zagriz.
Zubalo: Perfektan, pravilan i kompletan makazast zagriz, pri čemu gornji zubi bez razmaka preklapaju one u donjoj vilici i usađeni su vertikalno.
Oči: Srednje veličine. Bademastog oblika. Po mogućnosti tamne. Svetla boja očiju je nepoželjna. Funkciju očne jabučice ili očnog kapka, ni u kom slučaju ne smeju remetiti nabori kože ili dlaka. Bilo koji znak iritiranja očne jabučice, konjuktive ili očnog kapka krajnje je nepoželjan.
Uši: Male, debele, oblika jednakostraničnog trougla, blago zaobljene na vrhu. Dobro su napred ka očima usmerene, priležuće uz lobanju. Široko postavljene i zatvorene uz lobanju. Uspravne i stojeće uši su dozvoljene ali nisu poželjne.
Vrat: Jak, mišićav, sa malo slobodne kože na guši. Višak kože ne sme da bude preteran.
Telo: Višak kože na telu je kod zrelih pasa krajnje nepoželjan.
Greben: Blagi nabori kože na grebenu.
Leđa: Vrlo snažna i ravna, sa veoma jakom kičmom.
Grudni koš: Širok i dubok.
Rep: Različiti su načini nošenja repa. Najčešče je uvijen, duplo zarolan, u većem ili manjem prstenu. Rep mora biti jak i čvrsto nošen iznad bedra.
Prednji deo: Plećke mišićave, dobro položene i iskošene. Prednje noge umereno duge, malo duže od dubine tela. Dobar kostur. Došaplje malo iskošeno, jako i elastično.
Zadnji deo: Snažan i mišićav. Umereno uglovan. Skočni zglob dobro spušten.
Šape: Srednje veličine, kompaktne, dobrih jastučića, prsti dobro uzglobljeni.
Kretanje: Slobodno i harmonično, snažno.
Dlaka: Kratka, tvrda, čekinjasta i ravna po mogućstvu. Bez podlake. Ne sme biti duža od 2,5 cm. Nikad se ne trimuje.
Boja: Sve boje crne, plavo crne, crne sa nagoveštajem rđasto-braon, crvena, jelenja. Krem boja je dozvoljena ali nije poželjna.
Visina: 47,5 - 57,5 cm
Težina: 20 - 32,5 kg
Ako pas ne dostiže ovu veličinu i težinu ne treba biti teško kažnjen. Mora se razumeti da je tradicionalni šar pej propustio ovu veličinu još 1949. Kantoni su preferirali većeg psa koga su nazvali "High Head Big Horse" (jaka glava, veliki konj). Zato veličina treba dosezati 57,5 cm ili manje, a ženke nešto niže. Preko 57,5 cm nije poželjeno u strahu od mešanja (ukrštanja) rasa u uzgoju.
Greške: Svako odstupanje od gore navedenog smatra se manom, čije ocenjivanje stoji u tačnoj srazmeri sa stepenom izraženosti.
Glava: Suviše teška glava i vilice.
Usta: Suviše velika usta ili previše ispunjene usne, koje mogu smetati psima pri zagrizu, kad se koriste kao lovački psi.
Oči: Ektropijum, endropijum.
Uši: Velike uši, nisko usađene, koje nisu usmerene ka očima.
Telo: Ulegla ili ispupčena leđa. Previše nabora na telu, na prednjem i zadnjem delu kod zrelih pasa.
Rep: Padajući rep (opušten).
Šape: Izvrnute šape.
Dlaka: Dlaka duža od 2,5 cm.
Boja: Mešavina boja black and tan, mrlje po telu. Tigravost nije prihvatljiva. Ova obojenost će ukazivati na mašanje rasa u uzgoju.
N.B. Mužjaci treba da imaju dva normalno razvijena testisa, potpuno spuštena u skrotum.
Ova rasa postoji u Kini već vekovima. Pre više od 2000 godina Shar Pei-e su držali farmeri u selima južnih provincija koje su se graničile sa Junžim Kineskim Morem. Iako je Shar Pei uglavnom služio kao čuvar kuće i imanja svoga vlasnika, oni su takođe korišćeni kao čuvari stoke od kradljivaca i kao lovci na divljač poput veprova. Selektivno odgajani radi svoje inteligencije, snage i ratnički mrkog pogleda (meni je taj pogled sladak i blag), pojava Shar Pei pomagala je i u proterivanju lopova protiv kojih su farmeri bili u večitom ratu. Selo Dai Lek, u južnoj kineskoj Kwantung provinciji bilo je nekada poznato kao kockarski raj. Klađenje u borbama pasa bilo je popularni način traćenja vremena, a Shar Pei postao je favorit u kladionicama. Iako su imali snagu, izdržljivost, otpornost i odlučnost, davan im je alkohol i drugi stimulansi pre borbi. Na sreću po ovu rasu, neke pristalice borbi pasa doneli su sa zapada mastiffe, bulldoge i druge slične rase. Ovi psi korišteni su zbog izopačenog temperamenta i da bi ukrštanjem kao produkt dobili veće, jače i agresivnije pse. Prirodni Shar Pei vise nije bio interesantan u borbama. Kako više nije bilo potražnje za njim, ova rasa je zanemarena što je rezultiralo da je broj Shar Pei-a bio u naglom opadanju. Komunistički režim u Kini zadao je gotovo poslednji udarac ovoj rasi kada je nametnuo ogromne poreze na pse 1940. godine. Samo ekstremno bogati ljudi mogli su sebi priuštiti pseće društvo. Psi su bili deklarisani kao dekadentni, buroazijski luksuz, a odgoj pasa postao je zabranjen. Kao rezultat ovih pritisaka, desilo se da je u 1950-tim ostalo samo nekoliko primeraka Shar Peia dinastije Han. Odgajivači i ljubitelji životinja u Makau i Hong Kongu bili su u stanju spasiti i zaštititi tek nekoliko slučajnih primeraka, no rasa je bila na rubu izumiranja. Koliko blizu su bili ovi psi da izgube borbu za opstanak, objavljeno je u časopisu "Dogs" maja 1971. godine. Ovaj broj imao je članak o retkim rasama uključujuci i sliku Shar Pei-a opisanog sa: "verovatno poslednji primerak rase". Članak je bio vrlo blizu istini i da ovaj list nije slučajno pao u ruke gospodina Matgo Law-a u Hong Kongu, Shar Pei bi bio zauvek izgubljen. Matgo Law, mladi, energivni Hong Kongški odgajivač pasa posedovao je nekoliko Shar Pei-a. On i gospodin Chung Ching, drugi odgajivač, vec su gajili u sebi ideju o operaciji spašavanja ove rase. Oni su se plašili da bi Hong Kong jednog dana mogao postati deo Narodne Republike Kine, i da bi operacija uništavanja pasa mogla biti ponovljena u Hong Kongu. Sve je izgledalo beznadežno, dok gospodinu Law-u, čitajući članak iz časopisa "Dogs" nije sinula ideja. Sa tipičnim Hong Kongškim smislom za inteligentno planiranje i još bolju izvedbu, Matgo Law napisao je pismo i poslao ga Margaret Fansworth, editorki časopisa "Dogs". U svom pismu Law je opisao njihove planove i dodao slike nekoliko Shar Pei-a koje su oni bili u mogućnosti spasiti. Završio je pismo vapajem za pomoć i saradnju od strane USA zainteresovanih ča. Publikacija ovog pisma u aprilu 1973. lansirala je Shar Pei-a daleko od izumiranja i mogućeg pomilovanja, prema zvezdama. Više od 200 pisama nestrpljivih budućih vlasnika pristiglo je na adresu časopisa, no samo mali broj srećnika dobio je štene par meseci posle objavljivanja članka. Matgo Law uspeo je pronaći još nekoliko pasa u Makau i Tajvanu, te su Američki entuzijasti počeli dobivati štence od njega. U roku od nekoliko godina Shar Pei je mogao zaboraviti na samrtni oproštaj. Odgajivačnice su postojale širom Amerike, a danas je ta rasa voljena i odgajana širom sveta. Kada su ga veterinari videli po prvi put, ocenjivali su ga kao divlje, egzotično stvorenje. Ako ni zbog čega drugog, a ono zbog interesa čitalaca, veterinarski časopisi objavljivali su nešto o njima u gotovo svakom broju, odajuči utisak na taj način da je ovo rasa sa mnogo problema sa zdravljem i ponašanjem. Bilo je interesantno pisati o nečemu novom, a ne ponavljati priče o istim rasama, kao godinama unazad. I na kraju još jedna zanimljivost, 1977. godine, Shar Pei je u Guinusovoj Knjizi Rekorda imao neslavno prvo mjesto kao najređa rasa pasa.
Opšti izgled: jak, kompaktan. Šar pej podrazumeva "peščanu kožu". Koža mora biti tvrda i rapava, dok dlaka mora biti kratka i četinjasta. Zbijen je i naboran svuda po telu u stadijumu šteneta. Kod zrelog psa jasni nabori su dopušteni samo oko čela i grebena.
Proporcije: Dužina tela od grudne kosti do sednih kvrga približno je jednaka visini grebena. Ženke mogu imati neznatno duže telo. Dužina njuške je približno jednaka dužini lobanje.
Temperament: Energičan i okretan. Smiren, nezavistan, odan i srdačan prema ljudima.
Glava
Lobanja: Velika je i okrugla u osnovi ali širokog i ravnog čela.
Nabori: Nabori na čelu moraju biti očigledni ali ne smeju zaklanjati oči. Kinezi opisuju glavu kao "Vu La Tau" misleći na "tikvast" oblik glave. Nabori na čelu imaju oblik oznaka koje liče na neke Kineske simbole dugovečnosti. To je bitno za rasu jer simboli dugovečnosti pojavljuju se samo u familiji velikih mačaka, kakve su tigrovi i lavovi. Kod pasa, samo kod rase mastifa.
Lični deo
Nos: Velik i širok. Poželjno crn, svetlije boje dozvoljene su kod svetlijih pasa.
Njuška: Srednje duga, široka u korenu, neznatno se sužava ka nosu.
Usta: Plavičasto crni jezik i desni su u prednosti. Ružičasti i prošarani pegama, dozvoljeni su samo kod svetlije obojenih pasa, kao na primer boje laneta ili krem.
Jake vilice: Oblik usta gledano s vrha trebao bi biti kao okruglast crep, poznat kao "Roof Tile Mouth" - crepolika usta, ili sa širokim vilicama u obliku žabljih usta, poznat kao "Toad Mouth" - žablja usta. Kod oba tipa treba postojati jak zagriz.
Zubalo: Perfektan, pravilan i kompletan makazast zagriz, pri čemu gornji zubi bez razmaka preklapaju one u donjoj vilici i usađeni su vertikalno.
Oči: Srednje veličine. Bademastog oblika. Po mogućnosti tamne. Svetla boja očiju je nepoželjna. Funkciju očne jabučice ili očnog kapka, ni u kom slučaju ne smeju remetiti nabori kože ili dlaka. Bilo koji znak iritiranja očne jabučice, konjuktive ili očnog kapka krajnje je nepoželjan.
Uši: Male, debele, oblika jednakostraničnog trougla, blago zaobljene na vrhu. Dobro su napred ka očima usmerene, priležuće uz lobanju. Široko postavljene i zatvorene uz lobanju. Uspravne i stojeće uši su dozvoljene ali nisu poželjne.
Vrat: Jak, mišićav, sa malo slobodne kože na guši. Višak kože ne sme da bude preteran.
Telo: Višak kože na telu je kod zrelih pasa krajnje nepoželjan.
Greben: Blagi nabori kože na grebenu.
Leđa: Vrlo snažna i ravna, sa veoma jakom kičmom.
Grudni koš: Širok i dubok.
Rep: Različiti su načini nošenja repa. Najčešče je uvijen, duplo zarolan, u većem ili manjem prstenu. Rep mora biti jak i čvrsto nošen iznad bedra.
Prednji deo: Plećke mišićave, dobro položene i iskošene. Prednje noge umereno duge, malo duže od dubine tela. Dobar kostur. Došaplje malo iskošeno, jako i elastično.
Zadnji deo: Snažan i mišićav. Umereno uglovan. Skočni zglob dobro spušten.
Šape: Srednje veličine, kompaktne, dobrih jastučića, prsti dobro uzglobljeni.
Kretanje: Slobodno i harmonično, snažno.
Dlaka: Kratka, tvrda, čekinjasta i ravna po mogućstvu. Bez podlake. Ne sme biti duža od 2,5 cm. Nikad se ne trimuje.
Boja: Sve boje crne, plavo crne, crne sa nagoveštajem rđasto-braon, crvena, jelenja. Krem boja je dozvoljena ali nije poželjna.
Visina: 47,5 - 57,5 cm
Težina: 20 - 32,5 kg
Ako pas ne dostiže ovu veličinu i težinu ne treba biti teško kažnjen. Mora se razumeti da je tradicionalni šar pej propustio ovu veličinu još 1949. Kantoni su preferirali većeg psa koga su nazvali "High Head Big Horse" (jaka glava, veliki konj). Zato veličina treba dosezati 57,5 cm ili manje, a ženke nešto niže. Preko 57,5 cm nije poželjeno u strahu od mešanja (ukrštanja) rasa u uzgoju.
Greške: Svako odstupanje od gore navedenog smatra se manom, čije ocenjivanje stoji u tačnoj srazmeri sa stepenom izraženosti.
Glava: Suviše teška glava i vilice.
Usta: Suviše velika usta ili previše ispunjene usne, koje mogu smetati psima pri zagrizu, kad se koriste kao lovački psi.
Oči: Ektropijum, endropijum.
Uši: Velike uši, nisko usađene, koje nisu usmerene ka očima.
Telo: Ulegla ili ispupčena leđa. Previše nabora na telu, na prednjem i zadnjem delu kod zrelih pasa.
Rep: Padajući rep (opušten).
Šape: Izvrnute šape.
Dlaka: Dlaka duža od 2,5 cm.
Boja: Mešavina boja black and tan, mrlje po telu. Tigravost nije prihvatljiva. Ova obojenost će ukazivati na mašanje rasa u uzgoju.
N.B. Mužjaci treba da imaju dva normalno razvijena testisa, potpuno spuštena u skrotum.
ŠTENCI Ely i Leonardo
female 57 dana * LORA *
female 57 dana * LUNA *
female 41 dana * LUNA *
female 41 dana * LORA *
female 41 dana PRODATA
male 41 dana * LEO *
female 36 dana
female 36 dana
female 36 dana
male 36 dana
male 22 dana
female 22 dana
female 22 dana
female 22 dana
female 57 dana * LUNA *
female 41 dana * LUNA *
female 41 dana * LORA * 
female 41 dana PRODATA
male 41 dana * LEO *
female 36 dana
female 36 dana 
female 36 dana 
male 36 dana 
male 22 dana
female 22 dana 
female 22 dana 
female 22 dana 
Пријавите се на:
Постови (Atom)